 |
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::IZ KULTURE::
|
«НЕ
ШЕТАЈ СЕ ГОЛА»
Заједница српских клубова у Бечу
организује представу
позоришта «СЛАВИЈА» из Београда
«НЕ ШЕТАЈ СЕ ГОЛА»
текст:
Жорж Фејдо
режија:
Бељко Мићуновић
улоге:
Ана Сакић
Власта Велисављевић
Милан Лане Гутовић
Боривоје Ненић
Милан Томић
Датум: 22.02.2008. у 19:30 часова
Место: Festsaal: Längenfeldgasse 13-15;
1120 Wien
Цена улазнице:€ 13,-
Информације и резервације:
тел: 0664 450 30 85 или 0664 230 54 26
е–mail: borislav.kapetanovic@chello.at
www.wien.serben.at
MIT FREUNDLICHER UNTERSTÜTZUNG / СА ПОДРШКОМ:
-Favoriten Kulturkommission
-MA 7 Kultur
– Café
Restaurant Lazar
 |
 |
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::IZ SVETA::
|
|
Priznanje Kongresne biblioteke SAD
Čarls Simić „Poetski laureat“
Autor: Fonet
Čarls Simić, pesnik poreklom iz Beograda, dobio je jedno od najvećih
američkih priznanja za
 poeziju, „Poetski laureat“, koju svakih
nekoliko godina dodeljuje Kongresna biblioteka Sjedinjenih Američkih
Država. Nagrada donosi i 35.000 dolara, ali i mesto savetnika Kongresne
biblioteke za poeziju.
„Zatečen sam, iznenađen i osećam mnoštvo raznih emocija. Sigurno
se nisam ovome nadao kada sam kao petnaestoogodišnjak stigao u SAD, ne
znajući ni reč engleskog“, rekao je Simić za Glas Amerike. Simić
je počeo da piše poeziju u srednjoj školi, a od tada je objavio 19
zbirki pesama, i dalje tvrdi da je njegov uspeh slučajan, kao i da ne
može živeti od pisanja poezije. Na njegove literarne početke bitno su
uticali američki pesnici.
„Na mene su presudan uticaj ostavili američki pesnici 19. stoleća
– Volt Vitmen, Emili Dikinson, Volas Stivens i Vilijem Karlos Vilijams“,
rekao je Simić, koji se bavi još esejistikom i prevođenjem.
„Da biste nekoga prevodili, potrebno je da se divite njegovom delu.
Duboko se divim Vasku Popi i Ivanu Laliću… a od savremenih pesnika,
mnogo cenim Radmilu Lalić i Novicu Tadića“, izjavio je Simić.
Simić je stigao u SAD 1954. godine, kao 15-godišnjak; 36 godina
kasnije dobio je prvo od nekoliko najvažnijih priznanja američke
literature - Pulicerovu nagradu. Zatim je 1996. bio u najužem izboru za
nacionalnu nagradu, da bi 2005. dobio nagradu Grifin, a ove 2007.,
postao je i „Poetski laureat“.
|
|
|
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::SA
BALKANA::
|
Nela Eržišnik: Kako sam zabavljala Tita
MARICA HRDALO
Tito je bio diktator. Nije kao Idi Amin jeo svoje protivnike, ali je bio
opasan i odgovoran je za Gradišku i Goli otokNela Eržišnik,
jedna od najpopularnijih jugoslovenskih glumica, proslavila je ovih dana
85.
 rođendan.
Ova dobrodržeća gospođa u Hrvatskoj, kao i u ostalim zemljama bivše
Jugoslavije, mnogo je poznatija kao baba Ikača, odnosno Marica Hrdalo.
Obraćajući se uglavnom "malim ljudima", Nela je bila među najpoznatijim
zabavljačima u bivšoj Jugoslaviji, a njen satiričan humor i kritika
društva podjednako su zasmejavali i obične proletere i državnike poput
Josipa Broza Tita, a kasnije i Franju Tuđmana i Stjepana Mesića. Vitalna
85-godišnjakinja danas živi u Voloskom, a nastupa povremeno, uglavnom u
Sloveniji. Nedavno je objavila i autobiografsku knjigu "Moja tri
života", a u intervjuu za "Jutarnji list" otkriva da je nedavno bila u
teškoj depresivnoj krizi:
- Pre nekoliko meseci preminuo je moj suprug Zvonimir s kojim sam punih
55 godina živela u skladnom braku. Prvih meseci nakon njegove smrti bila
sam u teškoj depresiji. Bilo mi je teže nego '45. na Dan oslobođenja,
kada su "oslobodioci" pobili veći broj članova moje porodice. Najbolji
opis mog sadašnjeg stanja bila bi parafraza pesme Miše Kovača: "Svi
pevaju, ja tugujem".
Tajni agent KGB-a
Nela Eržišnik rođena je 1922. godine u Banjaluci kao Nevenka Maras, a
"službeno" joj je ime Marija Blažević.
- S 19 godina uzela sam prezime svog tadašnjeg supruga Eržišnika, a Nela
je skraćeno od Nevenka. Nakon tri godine braka, suprug je pred
komunistima pobegao u Ameriku, gde je i osnovao novu porodicu. Kada sam
se 1952. godine udala dobila sam prezime Blažević, a Marija je moje
krsno ime pod kojim su me upisali u službene dokumente. Od rođenja do
danas imala sam imena kao jedan dobar tajni agent KGB-a - kaže slavna
glumica.
Nela kaže da je uvek nastojala "da ne zafrkava male ljude":
- Moje strelice bile su usmerene na one gore - naravno, u jednom
jednoumlju s diktatorom na vlasti to je bilo poprilično zahtevno - ali
ja sam se ipak deklarisala kao Ikača i Marica malih ljudi, a ne
Bakarićeva i Rankovićeva.
- Tito me je veoma voleo. Bila sam njegov gost od 1955, kada me je prvi
put video, i od tada nije prošla valjda nijedna Nova godina ni neka
proslava da me nije zvao da nastupam. Bilo me je strah da ne pogrešim i
imala sam jaku autocenzuru. Kritikovala sam siromaštvo, ali naglasila i
to da niko ništa ne radi. Titu se to dopadalo i svaki put je tražio da
to ponavljam. Sviđala mu se više Marica Hrdalo koja je govorila
kajkavskim dijalektom, a Jovanka je volela Ličanku babu Ikaču. Ipak,
ostajem pri tome da je Tito bio diktator. Imao je vaspitanje KGB-a. Nije
baš bio Idi Amin i jeo svoje protivnike, ali je bio opasan i svejedno je
odgovoran za Gradišku, Goli otok i Blajburg.
Posle Tita, Nela Eržišnik zabavljala je i njegovog naslednika - Franju
Tuđmana:
- Tuđmana sam zabavljala manje, jer prvih pet godina nije imao vremena
za proslave od stvaranja države. Kasnije se razboleo. Razgovarala sam sa
njim o svemu. Sa Mesićem sam nastupala na političkim skupovima početkom
devedesetih. Nikada mi nije bio antipatičan i izuzetno je duhovit -
zaključuje Nela Eržišnik.
Izvor: Press Online
(R. J.) |
|
|
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
|
|
Vida Ognjenović za „Blic“ o kongresu PEN-a
Umrežavanje balkanskih centara
Autor: T. Nj.
Nedavno je u Dakaru (Afrika) održan kongres međunarodnog PEN centra,
kojem je prisustvovala
 i Vida Ognjenović, predsednik ovdašnjeg PEN
centra.
Govoreći za „Blic“ o utiscima koje nosi sa kongresa ove značajne
ne samo književne organizacije, Vida Ognjenović kaže: „Kongres je
bio odlično organizovan, sa dosta opširnom radnom agendom i
zanimljivim književnim programom. U završnici smo radili skoro bez
predaha, ali sreća, vrućina je bila za desetak stepeni manje afrička
nego u to vreme kod nas. Skup je bio izborni, birali smo i generalnog
sekretara. Na to mesto smo od tri kandidata ozbiljnom većinom izabrali
norveškog proznog pisca Eugena Šuljgina, dugogodišnjeg veoma agilnog
predsednika Odbora za odbranu pisaca. Odaslali smo više rezolucija za
odbranu slobode javne reći od političke presije, za oslobađanje
pisaca iz zatvora (Kuba, Kina, Irak), kao i za poštovanje kodeksa
novinarske bezbednosti.“
Po njenim rečima, bogati su bili i prateći sadržaji: „Književne večeri
i radionice su bile posvećene afričkoj literaturi. Ističem izvanrednu
radionicu o usmenoj književnosti koju su vodili stručnjaci, istraživači
i profesori svetskog ranga te discipline (prof. Amadu Vone, prof.
Lilijane Kastelu).
Za naš PEN centar važno je da smo predsednik PEN-a Turske Tarik
Gunersel i ja predložili umrežavanje balkanskih centara. Prikupili smo
potpise prisutnih delegata iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Kosova i
Makedonije i dobili opštu podršku. Očekujemo da nam se pridruže i
ostale susedne zemlje koje nisu bile zastupljene na kongresu i da počnemo
sa programima.“
|
|
|
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
|
|
Predstava „Skočiđevojka“ premijerno na festivalu u Budvi
Ljubav kao moneta
Autor: T. Nježić
Predstava „Skočiđevojka“ - po tekstu Maje Pelević (predložak
je istoimena pripovetka Stefana
 Mitrova Ljubiše) i u režiji Kokana
Mladenovića - biće premijerno prikazana 4. avgusta u Budvi. Tim
povodom reditelj je za „Blic“ rekao:
„Paštrovska legenda o Romeu i Juliji nosi u sebi mnoštvo metafora,
poetskih situacija, a Majin dramski prosede je ekvivalent onome što se
očekuje da danas bude drama na tu temu. Da bi ispričali priču o Skočiđevojci,
to svedočanstvo o beskrupuloznosti ovog vremena u odnosu na emocije,
odlučili smo da se poigramo specifičnom formom koja se temelji na uvođenju
horova i dodatne dinamike koja je bliska savremenom scenskom
senzibilitetu. Pokušali smo, dakle, da načinimo atipičnu melodramu.“
Govoreći o radu na predstavi, čiji su, Mladenović napominje da se
nakon višenedeljih proba u SNP-u suočio s konkretnim prostorom u kojem
se ukrštaju dvori paštrovskog kneza, atmosfera pomodnog primorskog
salona, nastalog po venecijanskim uzorima, ali i pesak budvanske plaže
na koju je nasukan pravi čamac. I, sve to usred Starog grada, u okruženju
ogromnog broja stranih i domaćih turista koji su s nevericom zagledali
neobičnu scenografiju iz koje nastaje teatarska čarolija.
|
Romeo i Julija na budvanski način
Govoreći o ovom svom komadu Maja Pelević za „Blic“ kaže:
„Uporišna tačka je sama legenda u čijem središtu su dvoje
mladih ljudi koje spaju emocija, a razdvaja činjenica da nisu
iz istog plemena. Ta legenda datira iz XV veka i zapravo je paštrovska,
budvanska varijanta Romea i Julije, momka i devojke čiju ljubav
osujećuju roditelji i sredina. Tematski bavila sam se fenomenom
ljubavi iz interesa, ljubavlju (ako se tako može nazvati) kao
trgovinom emocijama. To je takođe i priča o ženskoj
emancipaciji. iako se dešava u XV veku junakinja je
protagonista svojevrsne borbe za žensku individualnost, za
istrajavanje u svojoj nameri i u nastojanju da se ostvari
sopstveni identitet.
Pisali ste komad na osnovu istoimene pripovesti Stefana Mitrova
Ljubiše.
Sličnosti i razlike između vašeg i njegovog viđenja?
- Nije reč o dramatizaciji već je njegova pripovest
bila inspiracija i polazište. Bavila sam se motivima. Postoje
neke njegove rečenice koje su vrlo bitne (svojevrsna poenta) i
koje sam inkorporirala u komad. Njegovom rečenicom se komad i
završava.
A ona glasi?
- „Mi nikome nijesmo dužni sem ljubavi.“ Njegova
se pripovest jednostavno, nije dala dramatizovati. Zato sam
napisala autorski komad koji se više tiče legende a manje
pripovetke. Naravno, naslov je ostao isti kao od Stefana Mitrova
Ljubiše.
|
Nataša Tapušković (donedavno Šolak) igra Ružu, Budvanku, čija
sudbina se iz lokalnog mita, posredstvom Ljubišine priče preselila u
dramu i svedoči o devojci koja radije bira smrt no udaju za čoveka kog
ne voli. Glumica ne krije sreću što se nakon porođaja vraća glumi, a
o svojoj junakinji kaže: „Ruža je do te mere heroina da sam shvatila
da moram da je u izvesnom smislu devalviram da bih otkrila njene ljudske
dimenzije. Ne pamtim da sam skoro učestvovala u tako kreativnom zajedničkom
radu na tekstu“.
Lik Stevana, mladića kog Ruža voli, tumači Branislav Trifunović. „Dugo
smo razgovarali o tome ko je taj čovek i zaključili da je on jedan od
mladih ljudi koji nude drugačiji ugao gledanja na stvari koje se čine
jednom za svagda definisane. On bi da menja svet, no drami me je i
privuklo to što su svi njeni likovi savršeno u pravu dok zastupaju
dijametralno suprotstavljene stavove“, kaže Tifunović.
„Pokušali smo da pronađemo uporišta za radosnu igru, otvorenost, šarm
koje će se na kraju pretvoriti u ozbiljnu, veliku dramu, i tako, između
ostalog, prodrmamo melodramske klišee“, dodaje Mladenović.
„Skočiđevojka“ (koproducenti su SNP iz Novog Sada i Grad teatar
Budva) će u Budvi biti igrana i 5, 6. i 7. avgusta, a novosadska
premijera u SNP planirana je za oktobar.
U ovoj dirljivoj i reskoj melodrami uloge tumače i Draginja Voganjac,
Jugoslav Krajnov, Gordana Kamenarović, Radoje Čupić, Nenad Pećinar,
Jovana Balašević, Jovana Mišković, Sanja Krajnov, te balerine
Andreja Kulešević i Jelena Marković.
|
 |
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::REPORTER::
|
|
